[ Генерална ] 27 Мај, 2015 18:43

 

Час

Доћи ће час
кад ћеш, с усхићењем,
поздравити самог себе
на властитим вратима, у властитом огледалу,
и једно ћете другом пожелети добродошлицу кроз осмех,
и рећи: седи овде, једи.

Опет ћеш волети незнаног који је некад био ти.
Пружи вина. Пружи хлеба. Врати срце
њему самом, незнанцу који те је волео
читавог живота, који је остајао занемарен
због других, који те зна у душу.

Скини с полице љубавна писма,
фотографије, очајничке поруке,
стргни сопствени одраз с огледала.
Седи. Погости се својим животом.

(Derek Volkot) (Даље)

[ Генерална ] 26 Мај, 2015 13:48

Некада давно, песма евровизије је била скоро као породична светковина.  Ми деца би поседала по поду испред телевизора, отац иза нас би одржавао навијачки ред и успут имао свог фаворита док би мајка уз електрични шпорет  кокичала кукуруз у старој алуминијумској тепсији. На моменте би долазила у собу да би нам досула готове кокице  и добацивала са њеном познатом реченицом: „Јесам вам рекла да су ови најбољи“. Ето тако је то некада  било!

А сада!?

Право да вам кажем, овогодишњу која је неки дан одржана, нисам смео да гледам. Баш тако; нисам смео.

Питаћете ме,  зашто?

Па, плашио сам се, шта да одговорим ћеркици ако ме упита „зашто она тета има браду“.  Или, зашто је онај лепи чика који је узгред и победио, пољубио оног другог чику у уста. Ето, тога сам се плашио. Незнам, можда је проблем до мене. Вероватно немам квалитете да бих био модеран и савремен родитељ. Непријатно ми је и стид ме је, да о томе причам са дететом. Још женским. Њен сам идол, зна ме као "тату који зна све".

Да, сигурно је то! Све је са светом у реду, само ја немам родитељских квалитета.

[ Генерална ] 25 Мај, 2015 15:07

 

 

Већ недељу дана није ми зазвонио фиксни телефон. Напокон, зазвони данас. Умало се не сатрех трчећи из дворишта, небих ли на време подигао слушалицу.

-Алооооо!

-Добар дан, Мирослав ми треба!

-Да, ја сам – потврђујем гласно!

-Овде Снежана Ђурић из медикал центра из Новог Сада па ......

-Знате шта Снежана, све што ми ви нудите или продајете ја већ имам. Имам свега и ништа ми ваше није потребно – одговорих помало дрско и љутито, јер ме није звао онај кога сам већ дуго очекивао да ће ме звати.

-У реду је Мирославе, немојте се љутити, и ... пошто сам здравствени радник, ја бих вам поред свега што имате, пожелела да имате и здравље.

-Здравље!? Ма, и тога имам на претек,  хвала!

-Е, баш ми је драго чути - рече Снежана и прекиде везу.

Спуштајући слушалицу на онизак сточић, нагех се некако неприродно и тада ме нешто сподби испод  десне лопатице.  К'о да ми неко на то место, шрафи шраф. Попио сам одмах диклофен, још онај „дуо“ али не помаже. Уф, ал' га шрафи и даље!

Ако ово случајно прочита Снежана - Снежа - Снешка –Снегић мој,   или ако је неко од Вас зна, небило вам заповеђено, реците јој  да ми се јави. Оће чича Мирослав да је нешто приупита. Чисто, здравља ради или неке препоруке у облику физикалне терапије.Уф....!